Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, у овом хадису истиче да се према намерама вреднују сва дела, и она која се тичу ибадета (обредословља) и она која се тичу међуљудских односа. У складу с тим, онај ко својим добрим делом жели неки интерес мимо Аллаховог задовољства добиће само то што је наумио без да има награду код Аллаха. С друге стране, ко се добрим делом жели приближити Узвишеном Аллаху, за њега ће бити награђен па чак и ако се радило о нечему свакидашњем, попут конзумирања јела и пића. Након тога, Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, навео је пример како би боље појаснио какав утицај има намера на дела која су по својој вањштини идентична. Наиме, онај ко учини хиџру са намером да постигне Аллахово задовољство, његова хиџра ће бити примљена и шеријатски исправна, и биће награђен због искрености. А онај ко учини хиџру ради овосветске користи, попут иметка, угледа, трговине или женидбе, неће остварити осим оно што је намеравао, и неће имати никакве награде на ономе свету.

Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, нам појашњава да онај ко измисли у вери нешто ново или уради дело које није засновано на Кур'ану и Суннету, то му се неће прихватити код Аллаха.

Омер ибнул-Хаттаб, Аллах био задовољан њиме, нам казује да се једном приликом Џибрил појавио међу њима у облику њима непознатог човека. Одећа му је била чисто бела и неупрљана, а коса изразито црне боје. На њему се није видео никакав траг путовања попут умора, прашњавости, рашчупаност косе или прљава одећа, а нико га од асхаба (другова Посланика) није познавао који су седели око Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега. Сео је испред Аллаховог Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, као што ученик седне пред учитеља па га је упитао шта је то ислам. Посланик му је одговорио да ислам обухвата сведочење два шехадета, редовно обављање пет намаза (молитва), давање зеката онима који су га потребни, пост месеца рамазана и обављање хаџа за оног ко је то у стању. Џибрил му је казао да је истину рекао услед чега су се асхаби изненадили. Ако је поставио питање, то значи да не зна одговор на њега, међутим тај асхабима непознати човек је ипак потврдио одговор Аллаховог Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега. Након тога, питао га је о иману (веровању) па му је Аллахов Посланик навео шест иманских рукнова. Први је веровање да Аллах постоји са свим Својим својствима савршенства и да је Он једини који заслужује да Га створења обожавају, затим веровање у почашћена Аллахова створења, анђеле које је Он створио од светла. Не противе Му се у ономе што им нареди, већ то послушно извршавају. Трећи имански рукн је веровање у књиге које је Узвишени објавио посланицима, попут Кур'ана, Теврата (Торе), Инџила и других. Следећи рукн је веровање у посланике који достављају људима веру као што су: Нух (Ноје), Ибрахим (Абрахам), Муса (Мојсије), Иса (Исус), а последњи Аллахов посланик је Мухаммед, нека је Аллахов благослов и мир на њега, као и у остале посланике и веровеснике. Пети имански рукн је веровање у Судњи дан у шта спада веровање у све што ће се десити након смрти као што је живот у гробу, проживљење, обрачун, те да ће људи након тога бити награђени Џеннетом (Рајом) или кажњени Џехеннемом (Паклом). На концу, шести и последњи имански рукн је веровање да је Узвишени Аллах све одредио сходно Своме апсолутном знању и мудрости. Он је све то унапред већ записао да ће се десити, хтео је да се деси, све је то створио и дозволио да се реализује у стварности. Потом га је упитао о ихсану, одличности, перфекционизму, те му је Аллахов Посланик казао да ихсан представља стање када обожаваш Аллаха као да Га видиш, а ако ниси у стању достићи тај положај онда обожавај Аллаха свестан да Он тебе, засигурно, види. Први положај, који се зове мушахеде, већи је и вреднији, а други се зове муракабе и он је на нижем степену од првог. Џибрил га после тога питао када ће наступити Судњи дан? Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, му скреће пажњу на то да само Узвишени Аллах познаје и нико други од створења, нити онај који је упитан нити онај који пита. Затим је упитао о предзнацима Судњег дана? Аллахов Посланик му је објаснио да је један од тих предзнака много заробљених жена и њихове деце или да ће деца својим родитељима изразито бити непослушна тако да ће се према њима понашати као да су им они њихови робови. Осим тога, предзнак Судњег дана је и то да ће пастири и сиромаси постати јако имућни, те ће се надметати у изградњи и украшавању велелепних објеката. Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, је након свега асхабима (својим друговима) скренуо пажњу да је тај човек заправо био Џибрил. Дошао је како би се асхаби подучили њиховој исправној вери.

Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, нам Ислам упоређује са прецизно сазиданом зградом. Пет исламских рукнова (темеља) представља темеље зграде, а остала прописана дела означавају надоградњу. Први исламски рукн су два шехадета (сведочења). Сведочење да нема бога који заслужује да се обожава мимо Аллаха и да је Мухаммед Његов Посланик. Ова два сведочења представљају један рукн (темељ), не може се једно одвојити од другог. Дакле, роб је дужан да вербално потврди да је Узвишени Аллах Један и да само Он заслужује да Му се чини ибадет, те да делује у складу с тим, а нужно је и да потврди посланство Мухаммеду и да га следи. Други рукн је обављање намаза, што обухвата пет обавезних намаза током дана и ноћи: сабах, подне, икиндија, акшам и јација; са свим њиховим шартовима, рукновима и ваџибима. Трећи рукн је давање обавезног зеката. То је обавезни материјални ибадет у одређеним врстама иметка. Даје се шеријатски прецизирана количина онима којима је намењен. Четврти рукн је обављање хаџа. То представља посету Меке како би се обавили прецизирани обреди којима се људи приближавају Узвишеном Аллаху. Пети рукн је пост месеца рамазана. Неопходно је суздржавање од јела, пића и осталих ствари које кваре пост од појаве зоре до заласка Сунца са намјером приближавања Узвишеном Аллаху.

Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, нам у овом хадису појашњава Аллахово право код људи, и право људи код Аллаха. Наиме, Аллахово право је да само Њега обожавају и никога Му не придружују (не чине ширк - политеизам), а право људи је да Узвишени Аллах не казни онога ко Му није никога придружио у било којем Његовом праву. Након тога, Му'аз је упитао: „Аллахов Посланиче, да ли да људе обрадујем овом благодати?" Аллахов Посланик му је забранио да пренесе споменуто, бојећи се да се људи не ослоне на то.

Му'аз је једном приликом био иза Аллаховог Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, док су јахали животињу па га је Посланик позвао: "Му'азе!“, и то је поновио три пута како би истакао важност тога што му жели саопштити. Му'аз му је све време одговарао говорећи: "Одазивам ти се, Аллахов Посланиче, и покоравам ти се.“ Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, га је након тога обавестио да сваког човека који искрено тврди да нема истинског бога мимо Аллаха и да је Мухаммед Његов Посланик, те пресели са овога света на том убеђењу, Аллах ће заштитити од џехеннемске ватре. Му'аз упита Аллаховог Посланика да ли да то каже људима како би се радовали том великом добру? Но Посланик се побојао да ће се људи на то сувише ослонити, те да ће, као резултат тога, смањити чињење добрих дела. Муаз је послушао Посланика и људима то није пренео. Међутим, пред крај свога живота то је ипак урадио бојећи се греха сакривања знања.

Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, појашњава нам да онај ко посведочи да нема истинског бога мимо Аллаха, и занегира је све што се обожава мимо Њега и све вере осим ислама сматра неисправним - заштитио је свој иметак и живот (макар био део непријатељске војске на бојном пољу па бацио оружје и испољио ислам). Ми му судимо на основу онога што испољава и неће му се иметак одузети нити ћемо га лишити живота докле год не почини неки прекршај који ће проузроковати казну која то изискује у складу са исламским прописима. Осим тога, Аллах ће свести рачун са њим на Судњем дану. Ако је био искрен, наградиће га, а ако не, казниће га.

Дакле, неки човек је упитао Аллаховог Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, о ономе што ће неминовно одвести човека у Рај и ономе што ће га одвести у Пакао. Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, појаснио му је да је оно што ће одвести човека у Рај то да умре као монотеиста, тј. да је само Аллаха Јединог обожавао, те Му никога није придружио у Његовом праву. С друге стране, оно што ће неминовно човека одвести у Пакао, то је да умре као многобожац (ар. мушрик), тј. да је чинио Аллаху ширк у улухијјету (обожавању), или рубубијјету (делима која су искључиво својствена Господару) или у Његовим именима и својствима.

Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, нас обавештава да онај ко преусмери чињење ибадета некоме другом мимо Аллаха, као што је дова и тражење помоћи, те умре у таквом стању, биће од становника Пакла. Ибн Мес'уд се на то надовезао казавши да онај ко умре, а није чинио Аллаху ширк уопште, успеће и ући ће у Рај.

Када је Посланик, мир над њим, послао Му'аза ибн Џебела, нека је Аллах задовољан њиме, у Јемен као позивача у веру и учитеља, објаснио му је да ће се суочити са народом који су хришћани, како би био спреман за сусрет са њима. Потом му је наредио да започне своју мисију позивањем на најважније ствари, корак по корак. Прво их позива да поправе своје веровање, тако што ће посведочити да нема божанства осим Аллаха и да је Мухаммед Његов посланик, јер тиме улазе у ислам. Када прихвате ту истину, наредиће им да обављају молитву, јер је она највећа обавеза након монотеизма (веровања у Аллахову једнођу). Када почну обављати молитву, наредиће богатима да дају зекат од своје имовине својим сиромашним суграђанима. Затим их је упозорио да не узимају најбољи део имовине, јер је обавеза давање осредњег дела. Потом га је саветовао да се клони неправде, како угњетени не би упутили молбу против њега, јер је молба угњетеног увек примљена.

Посланик, мир над њим, обавештава да ће најпречи да се он за њих заговара на Судњем дану бити они који искрено кажу: „Нема божанства осим Аллаха“ из срца, што значи да нема никога достојног обожавања осим Аллаха, и да буду чисти од многобоштва и лицемерства.

Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, нас обавештава да се веровање састоји од многих делова који представљају, заправо, различите облике дела, убеђења и говора. Највећи и највреднији део имана јесте да човек каже да нема истинског бога мимо Аллаха, уз познавање значења тога и уз праксу која то потврђује. Најмањи вид веровања јесте да се уклони оно што смета пролазницима. Након свега тога, Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, учи нас и да је стид део имана, а то је особина која човека наводи да ради добра дела, те да се клони лоших.